1. Када смо се опростили од њих, отпловисмо, и пловећи право, стигосмо на Кос, а сутрадан на Родос, па оданде у Патару.
2. Тамо нађосмо лађу која иде до Фeникије, па се укрцасмо и отпловисмо.
3. Пошто смо угледали Кипар, остависмо га слева, па одједрисмо ка Сирији. Пристадосмо у Тиру, јер је лађа тамо требало да искрца терет.
4. Тамо нађосмо ученике, па с њима остадосмо седам дана. А они су, кроз Духа, говорили Павлу да не иде у Јерусалим.
5. Када су истекли ти дани, одосмо оданде и настависмо путовање, а они нас сви, са женама и децом, испратише до изван града. На обали клекнусмо и помолисмо се.
6. Када смо се опростили једни од других, ми се укрцасмо на лађу, а они се вратише кући.
7. Из Тира настависмо пловидбу и пристадосмо у Птолемаиди. Тамо поздрависмо браћу, па један дан остадосмо код њих.
8. Сутрадан отпутовасмо и стигосмо у Кесарију, где уђосмо у кућу Филипа еванђелисте, једног од Седморице, и остадосмо код њега.
9. А он је имао четири неудате кћери, које су пророковале.
10. Пошто смо тамо провели неколико дана, из Јудеје стиже неки пророк по имену Агав.
11. Он нам приђе, узе Павлов појас, па веза себи ноге и руке и рече: »Ово говори Свети Дух: ‚Овако ће Јудеји у Јерусалиму везати човека чији је ово појас и предати га паганима у руке.‘«
12. Када смо то чули, почесмо и ми и мештани да преклињемо Павла да не иде у Јерусалим.
13. Тада Павле рече: »Шта то радите? Плачете и цепате ми срце. За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем везан него и да умрем у Јерусалиму.«
14. Пошто није дао да га наговоримо, одустадосмо, рекавши: »Нека буде како Господ хоће.«
15. После тога се спремисмо и одосмо у Јерусалим.
16. А с нама су пошли и неки ученици из Кесарије, па нас поведоше Кипранину Мнасону, једном од првих ученика, да будемо његови гости.
17. Када смо стигли у Јерусалим, браћа нас топло примише.
18. Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине.
19. Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу паганима.
20. Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона?
21. А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу паганима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима.
22. Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао,
23. па зато уради како ти кажемо. Код нас су четворица која су се заветовала.
24. Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону.
25. А што се тиче пагана који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.«
26. Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих.
27. Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.
28. »Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«
29. Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.
30. Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише.
31. Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи.
32. Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.
33. Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио.
34. А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну.
35. Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу.
36. Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«
37. Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?«А овај рече: »Зар знаш грчки?
38. Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде људи с бодежима?«
39. »Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«
40. Када му је заповедник дозволио, Павле стаде на степениште и махну руком народу, па настаде тајац. Он онда проговори на арамејском језику и рече: