1. У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.
2. Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«
3. Они онда, пошто су постили и помолили се, положише на њих руке и отпустише их.
4. А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар.
5. Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник.
6. Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус.
7. Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч.
8. Али њима се супротстави врач Елима — тако се, наиме, преводи његово име — настојећи да проконзула одврати од вере.
9. Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече:
10. »Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш прȁве путеве Господње?
11. Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«И одмах магла и тама падоше на њега, а он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.
12. Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.
13. Павле отплови из Пафа са својим сапутницима и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим,
14. а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.
15. После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«
16. Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте.
17. Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега.
18. Неких четрдесет година подносио их је у пустињи,
19. па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.
20. »После тога им је дао судије, све до пророка Самуила,
21. када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година.
22. Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘
23. »Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља — Исуса.
24. Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење.
25. Када је Јован завршавао своје дело, рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘
26. »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења.
27. Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе.
28. Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби.
29. Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб.
30. Али Бог га је васкрсао из мртвих
31. и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом.
32. Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима
33. испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:»‚Ти си мој Син,данас те родих.‘
34. А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:»‚Даћу вам поуздане светиње Давидове.‘
35. Тако и на другом месту каже:»‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘
36. Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је.
37. Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо.
38. »Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом,
39. Исусом се оправдава свако ко верује.
40. Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:
41. »‚Гледајте, подругљивци,чудите се и нестаните,јер у ваше дане учинићу дело,дело у које не бисте поверовалида вам га неко исприча.‘«
42. Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре.
43. Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.
44. Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч.
45. Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.
46. А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо паганима.
47. Јер, овако нам је Господ заповедио:»‚Учинио сам те светлошћу за пагане,да спасење пронесеш до крајева земље.‘«
48. Када су пагани то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше,
49. а Господња реч се прошири по целом том крају.
50. Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја.
51. Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум.
52. А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.