1. Тих дана, како је број ученика све више растао, грчки Јевреји почеше да гунђају против јудејских Јевреја, јер су њихове удовице биле запостављане при свакодневном дељењу хране.
2. Тада Дванаесторица позваше к себи све ученике, па рекоше: »Не би било право да ми занемаримо Божију реч да бисмо служили око трпеза.
3. Стога, браћо, пронађите међу собом седморицу људи за које се зна да су пуни Духа и мудрости. Њима ћемо поверити ову дужност,
4. а ми ћемо се посветити молитви и служењу Речи.«
5. Овај предлог се свиде свима окупљенима, па изабраше Стефана, човека пуног вере и Светог Духа, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије.
6. Онда их поставише пред апостоле, који се помолише и положише на њих руке.
7. Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника.
8. А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом.
9. Али, дигоше се неки из такозване синагоге Слободњака — Киринци, Александринци, као и они из Киликије и Азије — па почеше да се препиру са Стефаном.
10. А пошто нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио,
11. наговорише неке људе да кажу: »Чули смо га како вређа Мојсија и Бога.«
12. Тако подбунише народ, старешине и учитеље закона, па ови дођоше, зграбише га и одвукоше пред Синедрион.
13. А подметнуше и лажне сведоке, који рекоше: »Овај човек непрестано говори против овог светог места и против Закона.
14. Чули смо га, наиме, како говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити обичаје које нам је предао Мојсије.«
15. А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.