1. А Савле је одобравао његово убиство.Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима.
2. Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише.
3. А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу.
4. Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли.
5. Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа.
6. Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио.
7. Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми.
8. И настаде велика радост у том граду.
9. А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик,
10. и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«
11. А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем.
12. Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене.
13. Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.
14. Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована.
15. Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа,
16. који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса.
17. Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.
18. Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи:
19. »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«
20. А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем!
21. Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом.
22. Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао.
23. Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«
24. Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«
25. А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.
26. Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут — онај кроз пустињу — који се спушта из Јерусалима у Газу.«
27. И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу,
28. па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.
29. Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«
30. Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«
31. »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.
32. А одломак из Писма који је читао био је овај:»Одвели су га као овцу на клање.И као што је јагње немопред оним ко га стриже,тако ни он не отвори своја уста.
33. У његовом понижењуправду му ускратише.Ко може да опише његове потомке?Јер, живот му је узет са земље.«
34. »Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори — о себи или о неком другом?«
35. Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу.
36. И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?«
38. Онда заповеди да кола стану, па обојица — и Филип и евнух — сиђоше до воде, и Филип га крсти.
39. А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се.
40. Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.