1. У својој првој књизи, Теофиле, писао сам о свему што је Исус чинио и учио
2. све до дана када је био вазнет на небо, пошто је кроз Светога Духа дао упутства апостолима које је изабрао.
3. Појавио им се после свога страдања и дао им многе доказе да је жив. Показивао им се четрдесет дана и говорио о Божијем царству.
4. И док је још био заједно с њима, заповеди им: »Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте Очево обећање, о којем сте чули од мене.
5. Јер, Јован је крстио водом, а ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.«
6. Тада га окупљени упиташе: »Господе, хоћеш ли сада поново успоставити Израелово царство?«
7. А он им рече: »Није ваше да знате времена или рокове које је својом влашћу одредио Отац.
8. Али, примићете силу када на вас сиђе Свети Дух и бићете моји сведоци у Јерусалиму, у целој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.«
9. И када је то рекао, би вазнет на небо пред њиховим очима, а облак га сакри од њихових погледа.
10. Док су они нетремице гледали ка небу како он одлази, два човека у белој одећи стадоше крај њих.
11. »Галилејци«, рекоше им ови, »зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо.«
12. Тада се они вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, а од Јерусалима је удаљена један суботњи дан хода.
13. Када су стигли, попеше се у собу на спрату у којој су боравили: Петар, Јован, Јаков, Андреја, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симон Зилот и Јуда Јаковљев.
14. Сви су се они истрајно и једнодушно молили заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом.
15. Тих дана устаде Петар међу браћом — а окупљеног народа је било око 120 душа — па рече:
16. »Браћо, требало је да се испуни Писмо у којем је Свети Дух кроз Давидова уста прорекао за Јуду, који је био водич онима што су ухватили Исуса.
17. А он се убрајао међу нас и имао је удела у овој служби.«
18. (Новцем добијеним за свој злочин купио је њиву, али се стрмоглавио и распукао, и сва утроба му се просула.
19. То је познато свим становницима Јерусалима, па су ту њиву на свом језику прозвали Акелдамах — што значи »Крвна њива«.)
20. »Јер, записано је у Kњизи псалама:‚Некa му опусти кућаи не било никог да у њој станује‘и:‚Нека његову службу преузме други.‘
21. »Треба, дакле, да један од ових људи који су с нама били све време откако је Господ Исус дошао међу нас и од нас отишао
22. — почев од Јовановог крштења до дана када је био вазнет од нас — буде сведок његовог васкрсења заједно с нама.«
23. Тада предложише двојицу: Јосифа званог Варсава (познатог и као Јуст) и Матију,
24. па се помолише, говорећи: »Господе, ти знаш срца свих. Покажи нам којег си од ове двојице одабрао
25. да преузме ову апостолску службу, од које је Јуда одступио — да би отишао где му је и место.«
26. Онда бацише коцке за њих и коцка паде на Матију. Тако је он придодат једанаесторици апостола.