1. Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују,
2. па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«
3. Тада им Исус исприча ову причу:
4. »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5. А кад је нађе, радосно је стави на рамена,
6. па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘
7. Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«
8. »Или, која жена, када има десет драхми, па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе?
9. А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘
10. Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«
11. Онда рече: »Један човек имао два сина.
12. Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.
13. »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано.
14. Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева.
15. Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње.
16. Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.
17. »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади!
18. Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе.
19. Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20. »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21. »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘
22. »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге.
23. Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо.
24. Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.
25. »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње,
26. па позва једног слугу и упита га шта се дешава.
27. »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘
28. »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара.
29. Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима!
30. А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘
31. »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је.
32. Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«