1. Једном се Исус молио на неком месту. Када је завршио, рече му један од ученика: »Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.«
2. А он им рече: »Када се молите, реците:‚Оче,нека је свето име твоје,нека дође Царство твоје.
3. Хлеб наш насушни дај нам свакога дана
4. и опрости нам грехе наше,јер и ми опраштамо свим дужницима својим.И не уведи нас у искушење.‘«
5. Онда им рече: »Када неко од вас има пријатеља, па оде к њему у поноћ и каже му: ‚Пријатељу, позајми ми три хлеба.
6. Јер, један мој пријатељ је свратио к мени с пута, а ја немам шта да изнесем пред њега.‘
7. И када му онај изнутра одговори: ‚Не досађуј ми! Врата су већ закључана и деца са мном у постељи. Не могу да устанем да ти дам‘ —
8. кажем вам: иако неће да устане зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му треба.
9. »Зато вам кажем: молите — и даће вам се; тражите — и наћи ћете; куцајте — и отвориће вам се.
10. Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.
11. »Који би отац међу вама сину, када га замоли за рибу, дао змију?
12. Или му, ако га замоли за јаје, дао шкорпију?
13. Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш небески Отац дати Светога Духа онима који га замоле.«
14. Исус је истеривао једног демона немости и, када је демон изашао, неми човек проговори, а народ се задиви.
15. Али неки од њих рекоше: »Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара!«
16. А други, да би га искушали, затражише од њега знак са неба.
17. Али он је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено, и пашће сваки подељени дом.
18. Ако је и Сатана против себе подељен, како ће опстати његово царство? Јер, ви кажете да ја демоне истерујем помоћу Веелзевула.
19. Али, ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије.
20. Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божије силе, онда вам је дошло Божије царство.
21. »Када јак, наоружан човек чува своју кућу, његова имовина је безбедна.
22. Али, када га нападне и савлада неко јачи од њега, узима му оклоп у који се уздaо и дели плен.
23. »Ко није са мном — против мене је. И ко са мном не скупља — расипа.«
24. »Када из човека изађе нечисти дух, лута безводним местима тражећи починка. А кад га не нађе, каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘
25. И врати се и нађе кућу пометену и сређену.
26. Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре.«
27. Док је он то говорио, повика једна жена из народа: »Срећна утроба која те носила и дојке које си сисао!«
28. А он рече: »Много срећнији су они који слушају Божију реч и покоравају јој се.«
29. Док се народ окупљао, он рече: »Овај нараштај је зао нараштај. Траже знак, али никакав знак им неће бити дат, осим знака Јониног.
30. Јер, као што је Јона био знак Нинивљанима, тако ће и Син човечији бити знак овом нараштају.
31. Краљица Југа ће на Суду устати са људима овог нараштаја и осудити их, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи од Соломона!
32. Нинивљани ће устати на Суду са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди, а овде је неко већи од Јоне.«
33. »Нико не пали светиљку да би је ставио на скровито место или под посуду, него на свећњак, да они који улазе виде светлост.
34. Твоје око је светиљка тела. Ако ти је око добро, и цело тело ти је пуно светлости. Али, ако је рђаво, и тело ти је пуно таме.
35. Постарај се, дакле, да светлост у теби не буде тама.
36. Ако ти је цело тело пуно светлости, без имало таме, биће сасвим осветљено, као кад те својом светлошћу обасјава светиљка.«
37. Док је он говорио, један фарисеј га позва да с њим руча, па Исус уђе и леже за трпезу.
38. А фарисеј се зачуди кад виде да се Исус није прво опрао пре ручка.
39. »Да«, рече му Господ, »ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни похлепе и зла.
40. Безумници! Зар Онај који је начинио оно што је споља, није начинио и оно што је изнутра?
41. Него, дајте као милостињу оно што је унутра, и све ће вам бити чисто.
42. »Али тешко вама, фарисеји, што дајете десетак од нане, руте и сваког другог биља, а занемарујете Божију правду и љубав. Ово треба да чините, а оно да не занемарујете.
43. »Тешко вама, фарисеји, јер волите прва седишта у синагогама и да вас поздрављају на трговима.
44. Тешко вама, јер сте слични необележеним гробовима по којима људи ходају а да то и не знају.«
45. »Учитељу«, рече му један учитељ закона, »ти и нас вређаш кад тако говориш.«
46. А Исус рече: »Тешко и вама, учитељи закона, јер људе оптерећујете неподношљивим бременом, а сами се ни прстом не дотичете бремена.
47. »Тешко вама, јер подижете гробнице пророцима, а њих су побили ваши праоци.
48. Тиме сведочите да се слажете са делима својих праотаца, јер су их они побили, а ви им подижете гробнице.
49. Зато је Божија мудрост и рекла: ‚Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогонити.‘
50. Зато ће овај нараштај платити за крв свих пророка проливену од постанка света,
51. од Авељеве крви до крви Захарије, који је убијен између жртвеника и Храма. Да, кажем вам: овај нараштај ће за то платити.
52. »Тешко вама, учитељи закона, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су улазили.«
53. А када је одлазио оданде, учитељи закона и фарисеји почеше жестоко да наваљују на њега и да га засипају питањима о много чему,
54. вребајући да га ухвате у речи.