1. Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину.
2. »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘
3. »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим.
4. Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘
5. »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара.»‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог.
6. »‚Сто бата маслиновог уља‘, одговори овај.»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘
7. »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘»‚Сто кора жита‘, одговори овај.»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘
8. »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости.
9. Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове.
10. »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом.
11. Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство?
12. И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше?
13. »Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству.«
14. А све су то слушали фарисеји, који су волели новац, па су му се ругали.
15. Зато им Исус рече: »Ви се пред људима претварате да сте праведни, али Бог познаје ваше срце. Оно што је на високој цени међу људима, у Божијим очима је одвратно.
16. »Закон и Пророци су били до Јована. Од тада се проповеда еванђеље о Божијем царству и свако насилно у њега улази.
17. Али, лакше је да небо и земља прођу, него да пропадне иједна цртица из Закона.«
18. »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«
19. »Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши.
20. А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима,
21. и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве.
22. »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен.
23. У Подземљу, где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју,
24. па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘
25. »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама.
26. Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘
27. »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца,
28. јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘
29. »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘
30. »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘
31. »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«