1. Приближавао се Празник бесквасног хлеба, који се зове Пасха.
2. А првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да убију Исуса, јер су се бојали народа.
3. Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариотски, једног од Дванаесторице.
4. Он оде првосвештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса.
5. Они се обрадоваше и сложише се да му дају новца.
6. Он пристаде, па поче да тражи повољну прилику да им га преда када с њим не буде народа.
7. Дође Дан бесквасног хлеба, када је требало жртвовати пасхално јагње,
8. па Исус посла Петра и Јована, рекавши: »Идите и спремите нам да једемо пасхалну вечеру.«
9. »Где хоћеш да је спремимо?« упиташе га они.
10. А он им рече: »Када уђете у град, сусрешће вас човек који носи крчаг с водом. Идите за њим у кућу у коју он уђе
11. и реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘
12. А он ће вам показати велику, намештену собу на спрату. Тамо спремите.«
13. И они одоше и нађоше све како им је и рекао, и спремише пасхалну вечеру.
14. Када је дошло време, Исус леже за трпезу, а апостоли с њим.
15. Он им рече: »Веома сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре свога страдања.
16. Јер, кажем вам: нећу је више јести док се не испуни у Божијем царству.«
17. Онда узе чашу, захвали Богу, па рече: »Узмите је и разделите међу собом.
18. Јер, кажем вам: више нећу пити од лозиног рода док не дође Божије царство.«
19. Затим узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде им, говорећи: »Ово је моје тело, које се даје за вас. Чините ово мени у спомен.«
20. Тако узе и чашу после вечере, говорећи: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу, која се пролива за вас.
21. Али, ево, рука мога издајника на трпези је са мојом.
22. Јер, Син човечији ће отићи као што је одређено, али тешко оном човеку који га издаје.«
23. Тада они почеше међусобно да се испитују који би од њих могао да буде тај који би то учинио.
24. Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим.
25. Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима.
26. Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи.
27. Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи.
28. Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима.
29. Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени,
30. да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.«
31. »Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас прорешета као пшеницу.
32. Али ја сам се молио за тебе, да се твоја вера не угаси. А ти, када се обратиш, учврсти своју браћу.«
33. »Господе«, рече му Петар, »спреман сам да с тобом идем и у тамницу и у смрт!«
34. »Кажем ти, Петре«, рече Исус, »петао се данас неће огласити док трипут не порекнеш да ме познајеш.«
35. Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?«»Ништа«, рекоше они.
36. А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га.
37. Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано: ‚Убројаше га међу безаконике.‘ Да, испуњава се оно што се односи на мене.«
38. »Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.«А он им рече: »Довољно је.«
39. Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.
40. Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«
41. Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се,
42. говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не будe моја воља, него твоја.«
43. Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио.
44. А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.
45. Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају,
46. па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«
47. Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице — оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби,
48. а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«
49. Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«
50. И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51. А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.
52. Тада рече онима који су дошли да га ухвате — првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника.
53. Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време — када влада тама.«
54. Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању.
55. Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих.
56. Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!«
57. Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.«
58. Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!«А Петар рече: »Човече, нисам.«
59. Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«
60. А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.«И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао.
61. Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«,
62. па изађе напоље и горко заплака.
63. А људи који су чували Исуса ругали су му се и ударали га.
64. Повезали су му очи и говорили: »Пророкуј! Ко те ударио?«
65. И обасипали су га још многим другим увредама.
66. Када је свануло, састаше се народне старешине, првосвештеници и учитељи закона, па доведоше Исуса пред свој Синедрион.
67. »Ако си ти Христос, кажи нам«, рекоше.А он им рече: »Кад бих вам и рекао, не бисте ми веровали.
68. И кад бих ја вас питао, не бисте ми одговорили.
69. Али од сада ће Син човечији седети Силноме Богу здесна.«
70. Тада сви рекоше: »Ти си, дакле, Син Божији?«»Тако је како кажете: Ја сам«, рече им он.
71. Они тада рекоше: »Зар нам треба још неки доказ? Сами смо чули из његових уста.«