1. Када се у међувремену окупило мноштво од неколико хиљада људи, тако да су једни друге газили, Исус прво поче да говори својим ученицима: »Чувајте се фарисејског квасца, то јест лицемерја.
2. Нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати.
3. Све што сте рекли у тами, чуће се на светлости, и оно што сте по собама на ухо шапутали, проповедаће се са кровова.«
4. »Кажем вам, пријатељи моји: не треба да се бојите оних што убијају тело и после тога немају шта више да учине.
5. Али, показаћу вам кога треба да се бојите: бојте се онога који, пошто убије, има моћ да баци у пакао. Да, кажем вам: њега се бојте.
6. Зар се пет врабаца не продаје за два асариона? Па ипак ниједног од њих Бог не заборавља.
7. А вама је и сва коса на глави избројана. Не бојте се. Ви вредите више од много врабаца.«
8. »Kажем вам: ко год мене призна пред људима, и њега ће Син човечији признати пред Божијим анђелима.
9. А ко се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред Божијим анђелима.
10. Опростиће се сваком ко каже нешто против Сина човечијега, али неће бити опроштено оном ко увреди Светога Духа.
11. Када вас буду изводили пред синагоге, владаре и власти, не брините се како ћете се одбранити или шта ћете рећи,
12. јер ће вас тога часа Свети Дух научити шта треба да кажете.«
13. Тада му рече неко из народа: »Учитељу, реци мом брату да са мном подели наследство.«
14. »Човече«, одврати му Исус, »ко ме је поставио за судију или за извршитеља над вама?«
15. А онда им рече: »Пазите и чувајте се сваке похлепе. Јер, и када човек има у изобиљу, његов живот не зависи од његове имовине.«
16. Тада им исприча ову причу: »Једном богаташу је земља добро родила
17. и он је овако размишљао: ‚Шта да радим, пошто немам где да спремим своју летину?‘
18. Онда рече: ‚Ево шта ћу: срушићу своје амбаре и саградити веће, па ћу у њих спремити све своје жито и добра.
19. И рећи ћу својој души: душо, имаш много добара спремљених за много година. Одмaрај се, једи, пиј и весели се.‘
20. Али Бог му рече: ‚Безумниче! Колико ноћас ће ти живот бити одузет. И чије ће онда бити то што си спремио?‘
21. Тако пролази онај ко себи згрће благо, а није богат пред Богом.«
22. Онда рече ученицима: »Зато вам кажем: не брините се за свој живот — шта ћете јести; ни за своје тело — шта ћете обући.
23. Јер, живот је више од јела, а тело више од одеће.
24. Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају ни спремишта ни амбарe, а ипак их Бог храни. А колико сте ви вреднији од птица!
25. Који од вас, бринући се, може свом животу додати и један једини сат?
26. Кад не можете ни такву ситницу да учините, зашто се бринете за остало?
27. »Погледајте како расту љиљани: не раде и не преду. А ја вам кажем: ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих.
28. Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву — која данас јесте, а сутра се баца у ватру — колико ће више одевати вас, маловерни.
29. Зато немојте да тражите шта ћете јести или шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама.
30. Јер, све то траже пагани овога света. Зна ваш Отац да вам је све то потребно.
31. Него, тражите његово Царство, па ће вам се и ово дати.
32. »Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство.
33. Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе.
34. Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«
35. »Нека вам бедра буду опасана и нека ваше светиљке горе,
36. као онима који чекају да им се господар врати са свадбе, да му одмах отворе када дође и покуца.
37. Благо оним слугама које господар затекне будне када дође. Истину вам кажем: он сам ће се опасати, посести их за трпезу и послуживати их.
38. Дошао он у поноћ или касније, ако их нађе спремне, благо њима.
39. Али ово знајте: да је домаћин знао у који час ће лопов доћи, не би допустио да му кућа буде обијена.
40. И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у онај час у који га не очекујете.«
41. »Господе«, упита Петар, »говориш ли ову причу само нама или свима?«
42. А Господ рече: »Ко је, дакле, верни и мудри управитељ кога ће господар поставити над својим слугама да им на време даје оброк?
43. Благо оном слузи кога његов господар, када дође, нађе да тако чини.
44. Истину вам кажем: поставиће га да управља свим његовим имањем.
45. »Али, ако тај слуга помисли: ‚Мој господар ће се дуго задржати‘, па почне да туче слуге и слушкиње, и да једе и пије и опија се,
46. његов господар ће доћи онога дана када га он не очекује и у час који не зна, па ће га пресећи надвоје и одредити му место међу невернима.
47. »Онај слуга који је знао вољу свога господара, а није био спреман, или није поступио по његовој вољи, добиће много батина.
48. А онај који није знао, а учинио је нешто што заслужује казну, добиће само мало батина. Ко год је много добио, од њега ће се много и тражити; и коме је много поверено, од њега ће се више захтевати.«
49. »Дошао сам да на земљу бацим огањ, и тако бих желео да је већ упаљен.
50. Али, треба крштењем да се крстим и тако ми је тешко док се то не заврши.
51. Мислите ли да сам дошао да на земљу донесем мир? Не, кажем вам, него раздор.
52. Од сада ће петоро у истој кући бити раздељено: троје против двоје и двоје против троје.
53. Поделиће се отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.«
54. А народу рече: »Када видите да се облак помаља на западу, одмах кажете: ‚Долази киша‘, и тако и буде.
55. А када дува јужни ветар, кажете: ‚Биће врућине‘, и тако и буде.
56. Лицемери! Знате да тумачите изглед земље и неба, а не знате да протумачите знаке овог времена?«
57. »И зашто сами од себе не просуђујете шта је праведно?
58. Када са својим противником идеш пред поглавара, потруди се да се с њим нагодиш још на путу, да те не одвуче пред судију, па те судија преда судском службенику, а службеник баци у тамницу.
59. Кажем ти: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару.«