Нови Завет

Посланица Римљанима 9:1-12 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

1. Истину говорим у Христу, не лажем — сведок ми је моја савест у Светоме Духу:

2. моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу.

3. Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу,

4. Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања.

5. Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека. Амин.

6. Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су од Израела потекли — Израел.

7. И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«

8. То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања.

9. А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«

10. И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком.

11. А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло — да би остао на снази Божији наум о избору,

12. да не зависи од делâ, него од Онога који позива — речено јој је: »Старији ће служити млађему«,

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Римљанима 9