1. Истину говорим у Христу, не лажем — сведок ми је моја савест у Светоме Духу:
2. моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу.
3. Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу,
4. Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања.
5. Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека. Амин.
6. Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су од Израела потекли — Израел.
7. И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«
8. То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања.
9. А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«
10. И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком.
11. А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло — да би остао на снази Божији наум о избору,
12. да не зависи од делâ, него од Онога који позива — речено јој је: »Старији ће служити млађему«,
13. као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«
14. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан?
15. Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«
16. Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога.
17. Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«
18. Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.
19. Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?«
20. Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«
21. Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?
22. А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великим стрпљењем подносио посуде гнева одређене за пропаст
23. да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу
24. — на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између пагана?
25. Као што каже у Осији:»Својим народом назваћу народ који није моји невољену вољеном«
26. и:»На оном месту где им је речено: ‚Нисте мој народ‘, биће названи ‚синови Бога живога‘.«
27. А Исаија виче о Израелу:»Ако народа Израеловог буде колико и морског песка, ипак ће се спасти само Остатак.
28. Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«
29. И као што је Исаија прорекао:»Да нам Господ над војcкамане остави потомство,постали бисмо као Содомаи на Гомору бисмо личили.«
30. Шта ћемо, дакле, рећи? Да су пагани, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност — праведност која долази од вере.
31. А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон.
32. Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања,
33. као што је записано:»Ево, постављам на Сионукамен спотицања и стену саблазнии ко у њега верује, неће се постидети.«