18. Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити.
19. Оно што је створено, жељно ишчекује откривење славе Божијих синова.
20. А оно што је створено, потчињено је ништавности — не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио — у нади
21. да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.
22. Знамо, наиме, да све што је створено, све досад уздише и мучи се у порођајним боловима.
23. Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела.
24. Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види?
25. Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.
26. Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас.
27. А Oнај који испитује срца зна тежњу Духа — да се по Божијој вољи заузима за свете.
28. Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле, оних који су позвани по његовом науму.
29. Оне које је унапред знао, Бог је и предодредио да буду саображени слици његовог Сина, да он буде прворођени међу многом браћом.
30. Оне које је предодредио, те је и позвао, које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.
31. Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас?
32. Он, који ни свога Сина није поштедео, него га је предао за све нас, зар нам с њим неће подарити и све друго?
33. Ко ће подићи оптужбу против Божијих изабраника? Зар Бог који оправдава?
34. Ко ће их осудити? Зар Христос Исус, који је умро, штавише и васкрсао, који је Богу здесна и заузима се за нас?
35. Ко ће нас раставити од Христове љубави? Зар невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?