1. Зато сада нема осуде за оне који су у Христу Исусу,
2. јер ме је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио од закона греха и смрти.
3. Јер, оно што Закон није могао да учини, пошто је због тела био слаб, учинио је Бог пославши свога Сина у обличју грешног тела, као жртву за грех. Тако је осудио грех у телу,
4. да се праведност Закона испуни у нама који не живимо по телу, него по Духу.
5. Јер, они који живе по телу, мисле на оно што је телесно, а они који живе по Духу, на оно што је духовно.
6. Тежња тела је смрт, а тежња Духа живот и мир.
7. Зато је тежња тела непријатељство према Богу, јер се тело не потчињава Божијем закону, а и не може.
8. Они који су у телу, не могу да угоде Богу.
9. Али ви нисте у телу, него у Духу, ако заиста Божији Дух пребива у вама. Ако неко нема Христовог Духа, није његов.
10. А ако је Христос у вама, онда је ваше тело мртво због греха, али је ваш дух жив због праведности.
11. И, ако у вама пребива Дух који је Исуса васкрсао из мртвих, онда ће Онај који је Христа васкрсао из мртвих оживети и ваша смртна тела својим Духом, који пребива у вама.
12. Тако, дакле, браћо, дужници смо, али не телу, да бисмо по телу живели.
13. Ако живите по телу, умрећете. Али, ако Духом усмрћујете телесна дела, живећете.
14. Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови.
15. Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба, Оче!«
16. Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца.
17. Па, ако смо деца, онда смо и наследници — наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.
18. Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити.
19. Оно што је створено, жељно ишчекује откривење славе Божијих синова.
20. А оно што је створено, потчињено је ништавности — не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио — у нади
21. да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.
22. Знамо, наиме, да све што је створено, све досад уздише и мучи се у порођајним боловима.
23. Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела.
24. Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види?
25. Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.
26. Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас.
27. А Oнај који испитује срца зна тежњу Духа — да се по Божијој вољи заузима за свете.
28. Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле, оних који су позвани по његовом науму.
29. Оне које је унапред знао, Бог је и предодредио да буду саображени слици његовог Сина, да он буде прворођени међу многом браћом.
30. Оне које је предодредио, те је и позвао, које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.
31. Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас?
32. Он, који ни свога Сина није поштедео, него га је предао за све нас, зар нам с њим неће подарити и све друго?
33. Ко ће подићи оптужбу против Божијих изабраника? Зар Бог који оправдава?
34. Ко ће их осудити? Зар Христос Исус, који је умро, штавише и васкрсао, који је Богу здесна и заузима се за нас?
35. Ко ће нас раставити од Христове љубави? Зар невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?
36. Као што је записано:»Ради тебе нас поваздан убијају,сматрају нас овцама за клање.«
37. Али, у свему томе надмоћно побеђујемо кроз Онога који нас је заволео.
38. Убеђен сам, наиме, да нас ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни садашњост ни будућност, ни силе,
39. ни висине ни дубине, ни било шта друго што је створено, не могу раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу, нашем Господу.