12. Тако, дакле, браћо, дужници смо, али не телу, да бисмо по телу живели.
13. Ако живите по телу, умрећете. Али, ако Духом усмрћујете телесна дела, живећете.
14. Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови.
15. Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба, Оче!«
16. Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца.
17. Па, ако смо деца, онда смо и наследници — наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.
18. Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити.
19. Оно што је створено, жељно ишчекује откривење славе Божијих синова.
20. А оно што је створено, потчињено је ништавности — не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио — у нади