Нови Завет

Посланица Римљанима 11:14-25 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

14. не бих ли некако свој народ изазвао на љубомору и неке од њих спасао.

15. Јер, ако је њихово одбацивање донело измирење свету, шта ће бити њихово прихватање него оживљавање из мртвих.

16. Ако је први комад теста свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, свете су и гране.

17. Па, ако су неке гране одломљене, а ти си као грана дивље маслине накалемљен међу њих и сада имаш удела у корену и сочности маслине,

18. не хвалиши се на рачун тих грана. А ако се будеш хвалисао, сети се да не носиш ти корен, него корен тебе.

19. Рећи ћеш: »Гране су одломљене да ја будем накалемљен.«

20. Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш због вере. Само, немој да будеш надмен, него се бој.

21. Јер, ако Бог није поштедео природне гране, ни тебе неће поштедети.

22. Погледај, дакле, Божију доброту и строгост: строгост према палима, а Божију доброту према теби, ако истрајеш у тој доброти — иначе ћеш и ти бити одсечен.

23. А и они ће, ако не истрају у неверовању, бити накалемљени, јер Бог може опет да их накалеми.

24. Јер, ако си ти, као природна грана дивље маслине, одсечен и, противно природи, накалемљен на питому маслину, колико ће се лакше на своју маслину накалемити они који су по природи њене гране.

25. Не желим, браћо, да вам ова тајна остане непозната, да не будете уображени: део Израела је окорео док пагани не уђу у пуном броју,

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Римљанима 11