Нови Завет

Посланица Римљанима 11:1-13 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

1. Питам, дакле: зар је Бог одбацио свој народ? Нипошто! Па и ја сам Израелац, Авраамов потомак из Венијаминовог племена.

2. Бог није одбацио свој народ, који је унапред познавао. Или зар не знате шта Писмо каже о Илији, када се жалио Богу на Израел?

3. »Господе, твоје пророке су побили и твоје жртвенике порушили. Само сам ја остао, а и мене хоће да убију.«

4. И који је био Божији одговор? »Оставио сам себи седам хиљада људи који нису савили колена пред Ваалом.«

5. Тако, дакле, и у садашње време постоји Остатак изабран по милости.

6. Па ако је по милости, онда није по делима, иначе милост не би била милост.

7. Шта, дакле? Израел није постигао оно што је тражио, али изабрани су постигли. Остали су постали окорели,

8. као што је записано:»Бог им даде духа учмалости,очи да не видеи уши да не чујусве до дана данашњег.«

9. А Давид каже:»Нека им трпеза постане замка и клопка,саблазан и одмазда.

10. Нека им се помраче очи да не виде,а ти им леђа савиј заувек.«

11. Питам, дакле: зар су се спотакли да би сасвим пали? Нипошто! Него, због њиховог преступа, спасење је дошло и паганима да би Израел био љубоморан.

12. Па, ако је њихов преступ богатство за свет и њихов губитак богатство за пагане, колико ће више то бити њихов пуни број!

13. А вама, паганима, кажем: пошто сам апостол паганима, величам своју службу

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Римљанима 11