10. Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење.
11. Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«
12. Нема разлике између Јудејина и Грка — исти Господ је над свима, великодушан према свима који га призивају.
13. Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«.
14. Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника?
15. И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«
16. Али, нису сви послушали еванђеље, јер Исаија каже: »Господе, ко поверова нашој поруци?«
17. Вера, дакле, долази слушањем поруке, а порука Христовом речју.
18. А ја питам: зар нису чули? Наравно да јесу!»По свој земљи глас им се разлежеи речи њихове све до накрај света.«
19. И питам: зар Израел није разумео? Прво каже Мојсије:»Учинићу вас љубоморниманародом који то није,разгневити вас народом неразумним.«
20. Исаија одважно каже:»Нашли су ме они који ме нису тражили;објавио сам се онима који нису за мене питали.«
21. А Израелу каже:»Поваздан сам пружао рукенароду непокорном и тврдоглавом.«