1. Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу.
2. Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању.
3. Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности.
4. Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.
5. О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«
6. А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« — то јест, да спусти Христа.
7. Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« — то јест, да изведе Христа из мртвих.
8. Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу« — то јест, Реч вере коју проповедамо.
9. Ако, дакле, својим устима признајеш да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен.
10. Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење.
11. Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«
12. Нема разлике између Јудејина и Грка — исти Господ је над свима, великодушан према свима који га призивају.
13. Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«.
14. Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника?
15. И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«
16. Али, нису сви послушали еванђеље, јер Исаија каже: »Господе, ко поверова нашој поруци?«
17. Вера, дакле, долази слушањем поруке, а порука Христовом речју.
18. А ја питам: зар нису чули? Наравно да јесу!»По свој земљи глас им се разлежеи речи њихове све до накрај света.«
19. И питам: зар Израел није разумео? Прво каже Мојсије:»Учинићу вас љубоморниманародом који то није,разгневити вас народом неразумним.«
20. Исаија одважно каже:»Нашли су ме они који ме нису тражили;објавио сам се онима који нису за мене питали.«
21. А Израелу каже:»Поваздан сам пружао рукенароду непокорном и тврдоглавом.«