6. па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.
7. Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов,
8. а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству — на крају ће бити спаљена.
9. Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење.
10. Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима.
11. А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде,
12. да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и истрајношћу наслеђују обећано.
13. Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом,