12. да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и истрајношћу наслеђују обећано.
13. Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом,
14. рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«
15. И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.
16. Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу.
17. Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом,
18. да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена.
19. Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе,
20. онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.