17. Сваки добар дар и сваки савршен поклон долазе са неба, од Оца светлости, који се не мења као варљива сенка.
18. Он је одлучио да нас роди Речју истине, да будемо нека врста првине његових створења.
19. И ово знајте, драга моја браћо: нека сваки човек буде брз да чује, спор да каже и спор да се разгневи,
20. јер човеков гнев не ствара праведност пред Богом.
21. Стога, одбаците сваку нечистоту и преосталу опакост и кротко прихватите Реч, која је у вас усађена, која има моћ да спасе ваше душе.
22. Немојте само да слушате Реч и тако се заваравате, него је извршавајте.
23. Јер, ако неко само слуша Реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје рођено лице у огледалу:
24. погледа се, па оде и одмах заборави како изгледа.
25. Али, ко се помно загледа у савршени закон слободе и остане у њему, не заборављајући шта је чуо, него извршавајући дела, тај ће бити благословен у ономе што чини.
26. Ако неко мисли да је побожан, а не зауздава свој језик, тај самога себе заварава; његова побожност је узалудна.
27. Ово је побожност која је чиста и неокаљана пред Богом Оцем: бринути се за сирочад и удовице у њиховим невољама и себе чувати неопогањеног од света.