1. Јаков, слуга Божији и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у дијаспори.
2. Сматрајте чистом радошћу, браћо моја, кад год се суочите с разним искушењима,
3. знајући да провера ваше вере развија истрајност.
4. А истрајност нека доврши дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка.
5. Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато.
6. Али нека тражи с вером, нимало не сумњајући. Јер, онај ко сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и носи.
7. Нека такав човек не мисли да ће било шта добити од Господа
8. — човек подељене душе и непостојан у свему што чини.
9. Нека се сиромашни брат хвали својом узвишеношћу,
10. а богати својом униженошћу, пошто ће нестати као пољски цвет.
11. Јер, сунце изађе, настане жега и осуши биљку; цвет јој отпадне, па пропадне сва њена лепота. Тако ће и богаташ свенути идући за својим пословима.
12. Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле.
13. Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава.
14. Него, свакога искушава његова сопствена пожуда, која га вуче и мами.
15. Онда пожуда зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.
16. Не заваравајте се, драга моја браћо.
17. Сваки добар дар и сваки савршен поклон долазе са неба, од Оца светлости, који се не мења као варљива сенка.
18. Он је одлучио да нас роди Речју истине, да будемо нека врста првине његових створења.
19. И ово знајте, драга моја браћо: нека сваки човек буде брз да чује, спор да каже и спор да се разгневи,
20. јер човеков гнев не ствара праведност пред Богом.
21. Стога, одбаците сваку нечистоту и преосталу опакост и кротко прихватите Реч, која је у вас усађена, која има моћ да спасе ваше душе.
22. Немојте само да слушате Реч и тако се заваравате, него је извршавајте.
23. Јер, ако неко само слуша Реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје рођено лице у огледалу:
24. погледа се, па оде и одмах заборави како изгледа.
25. Али, ко се помно загледа у савршени закон слободе и остане у њему, не заборављајући шта је чуо, него извршавајући дела, тај ће бити благословен у ономе што чини.
26. Ако неко мисли да је побожан, а не зауздава свој језик, тај самога себе заварава; његова побожност је узалудна.
27. Ово је побожност која је чиста и неокаљана пред Богом Оцем: бринути се за сирочад и удовице у њиховим невољама и себе чувати неопогањеног од света.