1. Пети анђео затруби, и ја видех звезду која је са неба пала на земљу. Она доби кључ од ждрела Бездана.
2. Када је отворила ждрело Бездана, из ждрела покуља дим као дим из неке големе пећи. Сунце и небо се помрачише од дима из ждрела,
3. а из дима на земљу изађоше скакавци, који добише моћ какву имају земаљске шкорпије.
4. Било им је заповеђено да не науде земаљској трави, ни било којој биљци, ни било ком дрвету, него само људима који немају Божији печат на челу.
5. Није им било допуштено да их убијају, него само да их пет месеци муче. А то мучење је било као бол који задаје шкорпија када убоде човека.
6. Тих дана ће људи тражити смрт, али је неће наћи; желеће да умру, али смрт ће бежати од њих.
7. А скакавци су изгледали као коњи опремљени за бој. На глави су имали нешто као венац од злата, а лица су им била као људска лица.
8. Коса им је била као у жена, а зуби као у лавова.
9. Имали су грудне оклопе сличне оклопима од гвожђа, а шум њихових крила личио је на тутњаву многих коња и кола која јуре у бој.
10. Имали су репове и жалце као у шкорпија и у тим реповима је била њихова моћ да пет месеци муче људе.
11. Над њима је владао цар, Анђео Бездана, који се на јеврејском језику зове Авадон, а на грчком Аполион.
12. Први Јао прође. Ево за њим иду још два!
13. Шести анђео затруби, и ја чух један глас како долази од рогова златног жртвеника пред Богом
14. и говори шестом анђелу који је имао трубу: »Пусти она четири анђела који су везани на великој реци Еуфрат!«
15. Тада беху пуштена четири анђела која су била спремна да управо тог сата, дана, месеца и године побију трећину људи.
16. Та војска је бројала две стотине милиона коњаника — чуо сам број.
17. А коњи и јахачи које сам видео у свом виђењу изгледали су овако: Носили су ватреноцрвене, загаситоплаве и сумпорножуте грудне оклопе. Главе коња су биле као у лава, а из уста су им сукљали ватра, дим и сумпор.
18. Од те три пошасти — ватре, дима и сумпора који су сукљали из њихових уста — изгину трећина људи.
19. Моћ ових коња била је у њиховим устима и реповима. Јер, репови су им били слични змијама: имали су главе којима су наносили повреде.
20. Али преостали људи — они који нису погинули од ових пошасти — ипак се не покајаше за дела својих руку. И даље су се клањали демонима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не виде, не чују и не ходају.
21. Не покајаше се ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за свој блуд, ни за своје крађе.