1. Тада погледах, а оно — Јагње стоји на Сионској гори и с њим 144.000 оних којима је на челу написано његово име и име његовог Оца.
2. Чух звук са неба сличан хучању многих вода и тутњави силнога грома. И тај звук који сам чуо био је као свирање китариста на њиховим китарама.
3. Певали су нову песму пред престолом и пред четири жива бића и старешинама. И нико није могао да научи ту песму осим оних 144.000 откупљених са земље.
4. То су они што се нису укаљали са женама, јер су остали чисти. Они иду за Јагњетом куд год оно иде. Откупљени су од људи као првине за Бога и Јагње.
5. Ниједна лаж се није нашла у њиховим устима — они су без мане.
6. Онда видех још једног анђела како лети посред неба. Носио је вечно еванђеље да га објави становницима земље, свим народима, племенима, језицима и народностима.
7. Он силним гласом рече: »Бојте се Бога и дајте му славу, јер је дошао час његовог Суда! Славите Онога који је начинио небо, земљу, море и изворе вода!«
8. А један други анђео дође за њим, говорећи: »Пао је! Пао је велики Вавилон, који је све народе опио жестоким вином свога блуда!«
9. За њима дође и трећи анђео и снажним гласом рече: »Ко се поклони Звери и њеном лику и прими жиг на своје чело или руку,
10. тај ће пити Божије жестоко вино, које је неразводњено усуто у чашу његовог гнева, и биће мучен горућим сумпором пред светим анђелима и пред Јагњетом!
11. И дим њиховог мучења диже се довека и ни дању ни ноћу нема предаха за оне који се клањају Звери и њеном лику и који примају жиг с њеним именом.«
12. Ово захтева да свети, они који се држе Божијих заповести и вере у Исуса, буду истрајни.
13. Тада чух глас са неба како ми говори: »Пиши: ‚Благо мртвима који одсад умру у Господу.‘«»Да«, каже Дух, »нека се одморе од свог мукотрпног рада, јер њихова дела иду за њима.«
14. Онда погледах, а оно — бео облак, и на њему седи неко »као Син човечији«. На глави му златан венац, а у руци оштар срп.
15. Тада из Храма изађе један други анђео, па из свега гласа довикну ономе који је седео на облаку: »Замахни својим српом и жањи, јер је дошло време да се жање! Зрела је земаљска жетва!«
16. И онај који је седео на облаку хитну свој срп на земљу, и земља би пожњевена.
17. Још један анђео изађе из Храма на небу; и он је имао оштар срп.
18. А од жртвеника дође један други анђео — онај што има власт над огњем — па из свега гласа довикну оном анђелу са оштрим српом: »Замахни својим оштрим српом и одсеци гроздове са земаљског чокота, јер је сазрело његово грожђе!«
19. И анђео хитну свој срп на земљу, обра земаљски чокот, па грожђе убаци у велику муљачу Божије срџбе.
20. Оно би изгажено у муљачи ван града, и из муљаче потече крв све до узда коњима у висину и хиљаду шестсто стадија уоколо.