30. Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«
31. Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви.
32. Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«
33. Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.«
34. Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио.
35. Тако се испунило оно што је речено преко пророка:»Своја уста ћу отворити у причама,објавити оно што је од постанка света сакривено.«
36. Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«
37. Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији,
38. а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога.
39. Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели.
40. Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света.