1. Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора.
2. Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали.
3. Много тога им рече у причама, говорећи:»Изашао сејач да сеје.
4. И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га.
5. Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока.
6. А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена.
7. Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га.
8. Четврто семе паде на добро тле и даде плод — стострук, шездесетострук или тридесетострук.
9. Ко има уши, нека чује.«
10. Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«
11. »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он.
12. »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу; а ко нема, узеће му се и оно што има.
13. Зато им говорим у причама, јер они, ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не чују и не разумеју.‘
14. Тако се на њима испуњава Исаијино пророчанство које каже:‚Слушаћете и слушати, али нећете разумети;гледаћете и гледати, али нећете видети.
15. Јер, отврднуло је срце овога народа,ушима једва чујуи очи су затворили.Иначе би очима видели,ушима чули,срцем разумели и обратили се,и ја их излечио.‘
16. Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају.
17. Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате — али нису видели; и да чују оно што ви слушате — али нису чули.«
18. »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу:
19. Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута.
20. Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати.
21. Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни.
22. Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан.
23. Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«
24. Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.
25. Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде.
26. А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.
27. »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘
28. »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.
29. »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу.
30. Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«
31. Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви.
32. Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«
33. Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.«
34. Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио.
35. Тако се испунило оно што је речено преко пророка:»Своја уста ћу отворити у причама,објавити оно што је од постанка света сакривено.«
36. Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«
37. Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији,
38. а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога.
39. Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели.
40. Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света.
41. Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње
42. и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.
43. Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«
44. »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.
45. »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.
46. Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.
47. »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте.
48. Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце.
49. Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних,
50. па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«
51. »Јесте ли све ово разумели?« упита их.»Јесмо«, одговорише они.
52. А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«
53. Када је Исус испричао ове приче, оде оданде
54. и дође у свој завичај.Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ?
55. Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда.
56. И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?«
57. И саблазнише се о њега.А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.«
58. И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.