22. »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен.
23. У Подземљу, где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју,
24. па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘
25. »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама.
26. Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘
27. »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца,
28. јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘
29. »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘
30. »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘
31. »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«