16. Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.
17. »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади!
18. Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе.
19. Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20. »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21. »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘
22. »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге.
23. Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо.
24. Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.
25. »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње,
26. па позва једног слугу и упита га шта се дешава.
27. »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘
28. »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара.
29. Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима!
30. А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘
31. »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је.
32. Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«