11. Онда рече: »Један човек имао два сина.
12. Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.
13. »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано.
14. Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева.
15. Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње.
16. Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.
17. »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади!
18. Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе.
19. Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20. »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21. »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘
22. »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге.
23. Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо.
24. Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.