16. Тада им исприча ову причу: »Једном богаташу је земља добро родила
17. и он је овако размишљао: ‚Шта да радим, пошто немам где да спремим своју летину?‘
18. Онда рече: ‚Ево шта ћу: срушићу своје амбаре и саградити веће, па ћу у њих спремити све своје жито и добра.
19. И рећи ћу својој души: душо, имаш много добара спремљених за много година. Одмaрај се, једи, пиј и весели се.‘
20. Али Бог му рече: ‚Безумниче! Колико ноћас ће ти живот бити одузет. И чије ће онда бити то што си спремио?‘
21. Тако пролази онај ко себи згрће благо, а није богат пред Богом.«
22. Онда рече ученицима: »Зато вам кажем: не брините се за свој живот — шта ћете јести; ни за своје тело — шта ћете обући.
23. Јер, живот је више од јела, а тело више од одеће.
24. Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају ни спремишта ни амбарe, а ипак их Бог храни. А колико сте ви вреднији од птица!
25. Који од вас, бринући се, може свом животу додати и један једини сат?
26. Кад не можете ни такву ситницу да учините, зашто се бринете за остало?
27. »Погледајте како расту љиљани: не раде и не преду. А ја вам кажем: ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих.
28. Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву — која данас јесте, а сутра се баца у ватру — колико ће више одевати вас, маловерни.
29. Зато немојте да тражите шта ћете јести или шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама.
30. Јер, све то траже пагани овога света. Зна ваш Отац да вам је све то потребно.