13. Тада му рече неко из народа: »Учитељу, реци мом брату да са мном подели наследство.«
14. »Човече«, одврати му Исус, »ко ме је поставио за судију или за извршитеља над вама?«
15. А онда им рече: »Пазите и чувајте се сваке похлепе. Јер, и када човек има у изобиљу, његов живот не зависи од његове имовине.«
16. Тада им исприча ову причу: »Једном богаташу је земља добро родила
17. и он је овако размишљао: ‚Шта да радим, пошто немам где да спремим своју летину?‘
18. Онда рече: ‚Ево шта ћу: срушићу своје амбаре и саградити веће, па ћу у њих спремити све своје жито и добра.
19. И рећи ћу својој души: душо, имаш много добара спремљених за много година. Одмaрај се, једи, пиј и весели се.‘
20. Али Бог му рече: ‚Безумниче! Колико ноћас ће ти живот бити одузет. И чије ће онда бити то што си спремио?‘
21. Тако пролази онај ко себи згрће благо, а није богат пред Богом.«
22. Онда рече ученицима: »Зато вам кажем: не брините се за свој живот — шта ћете јести; ни за своје тело — шта ћете обући.
23. Јер, живот је више од јела, а тело више од одеће.
24. Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају ни спремишта ни амбарe, а ипак их Бог храни. А колико сте ви вреднији од птица!
25. Који од вас, бринући се, може свом животу додати и један једини сат?
26. Кад не можете ни такву ситницу да учините, зашто се бринете за остало?