35. Постарај се, дакле, да светлост у теби не буде тама.
36. Ако ти је цело тело пуно светлости, без имало таме, биће сасвим осветљено, као кад те својом светлошћу обасјава светиљка.«
37. Док је он говорио, један фарисеј га позва да с њим руча, па Исус уђе и леже за трпезу.
38. А фарисеј се зачуди кад виде да се Исус није прво опрао пре ручка.
39. »Да«, рече му Господ, »ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни похлепе и зла.
40. Безумници! Зар Онај који је начинио оно што је споља, није начинио и оно што је изнутра?
41. Него, дајте као милостињу оно што је унутра, и све ће вам бити чисто.
42. »Али тешко вама, фарисеји, што дајете десетак од нане, руте и сваког другог биља, а занемарујете Божију правду и љубав. Ово треба да чините, а оно да не занемарујете.
43. »Тешко вама, фарисеји, јер волите прва седишта у синагогама и да вас поздрављају на трговима.
44. Тешко вама, јер сте слични необележеним гробовима по којима људи ходају а да то и не знају.«
45. »Учитељу«, рече му један учитељ закона, »ти и нас вређаш кад тако говориш.«
46. А Исус рече: »Тешко и вама, учитељи закона, јер људе оптерећујете неподношљивим бременом, а сами се ни прстом не дотичете бремена.
47. »Тешко вама, јер подижете гробнице пророцима, а њих су побили ваши праоци.
48. Тиме сведочите да се слажете са делима својих праотаца, јер су их они побили, а ви им подижете гробнице.
49. Зато је Божија мудрост и рекла: ‚Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогонити.‘