1. Једном се Исус молио на неком месту. Када је завршио, рече му један од ученика: »Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.«
2. А он им рече: »Када се молите, реците:‚Оче,нека је свето име твоје,нека дође Царство твоје.
3. Хлеб наш насушни дај нам свакога дана
4. и опрости нам грехе наше,јер и ми опраштамо свим дужницима својим.И не уведи нас у искушење.‘«
5. Онда им рече: »Када неко од вас има пријатеља, па оде к њему у поноћ и каже му: ‚Пријатељу, позајми ми три хлеба.
6. Јер, један мој пријатељ је свратио к мени с пута, а ја немам шта да изнесем пред њега.‘
7. И када му онај изнутра одговори: ‚Не досађуј ми! Врата су већ закључана и деца са мном у постељи. Не могу да устанем да ти дам‘ —
8. кажем вам: иако неће да устане зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му треба.
9. »Зато вам кажем: молите — и даће вам се; тражите — и наћи ћете; куцајте — и отвориће вам се.
10. Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.
11. »Који би отац међу вама сину, када га замоли за рибу, дао змију?