1. Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован
2. — иако сам Исус није крштавао, него његови ученици —
3. оде из Јудеје и врати се у Галилеју.
4. Морао је да прође кроз Самарију,
5. па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу.
6. Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева.
7. Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«,
8. јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.
9. А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« — пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.
10. »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«
11. »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода?
12. Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«
13. »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети,
14. а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«