1. Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован
2. — иако сам Исус није крштавао, него његови ученици —
3. оде из Јудеје и врати се у Галилеју.
4. Морао је да прође кроз Самарију,
5. па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу.
6. Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева.
7. Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«,
8. јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.
9. А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« — пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.
10. »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«
11. »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода?
12. Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«
13. »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети,
14. а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«
15. »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«
16. »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«
17. А жена му одговори: »Немам мужа.«»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус.
18. »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«
19. »Господару«, рече жена, »видим да си пророк!
20. Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«
21. »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму.
22. Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја.
23. Али долази час — и већ је ту — када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели.
24. Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«
25. А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«
26. »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«
27. Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«
28. А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима:
29. »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«
30. И они изађоше из града и кренуше к Исусу.
31. А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«
32. Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«
33. Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«
34. Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело.
35. Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља — зрела су за жетву.
36. Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују.
37. У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘
38. Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда.«
39. Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«
40. А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана.
41. И још многи повероваше због његових речи.
42. Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је овo заиста Спаситељ света.«
43. После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју,
44. иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају.
45. Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.
46. Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму.
47. Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.
48. А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«
49. »Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«
50. »Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.
51. А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив.
52. Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне.«
53. Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«И поверова он и сви његови укућани.
54. Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.