1. А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.
2. Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«
3. »Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново, не може да види Божије царство.«
4. »Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«
5. »Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство.
6. Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је.
7. Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите.
8. Ветар дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«
9. А Никодим упита: »Како то може бити?«
10. »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш!
11. Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство.
12. О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским?
13. Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао — Сина човечијега.
14. И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији,
15. да свако ко у њега верује има вечни живот.«
16. Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот.
17. Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе.
18. Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина.
19. А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла.
20. Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело.
21. А ко живи у складу са истином, излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.
22. После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао.
23. А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се.
24. Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.
25. А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.
26. Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордана, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«
27. »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован.
28. »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘
29. Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна.
30. Он треба да расте, а ја да се смањујем.«
31. Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је.
32. Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство.
33. А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит.
34. Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог не даје Духа на меру.
35. Отац воли Сина и све му је предао у руке.
36. Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко неће да се покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.