14. И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији,
15. да свако ко у њега верује има вечни живот.«
16. Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот.
17. Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе.
18. Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина.
19. А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла.
20. Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело.
21. А ко живи у складу са истином, излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.
22. После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао.
23. А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се.
24. Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.
25. А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.
26. Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордана, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«