5. Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа.
6. Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио.
7. Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми.
8. И настаде велика радост у том граду.
9. А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик,
10. и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«
11. А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем.
12. Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене.
13. Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.
14. Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована.
15. Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа,
16. који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса.
17. Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.
18. Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи:
19. »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«
20. А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем!