1. А Савле је одобравао његово убиство.Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима.
2. Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише.
3. А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу.
4. Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли.
5. Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа.
6. Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио.
7. Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми.
8. И настаде велика радост у том граду.
9. А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик,
10. и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«
11. А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем.
12. Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене.
13. Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.
14. Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована.