33. Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом.
34. И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном.
35. Свиме што сам чинио показао сам вам да тако — мукотрпним радом — треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«
36. И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли.
37. Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га.
38. Највише их је заболело оно кад је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.