22. »Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам.
23. Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље.
24. Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса — да сведочим за еванђеље о Божијој милости.
25. »Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио проповедајући Царство, неће видети лице.
26. Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт,
27. јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу.
28. Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу.
29. Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо.
30. Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике.
31. Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.
32. »Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани.
33. Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом.
34. И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном.
35. Свиме што сам чинио показао сам вам да тако — мукотрпним радом — треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«
36. И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли.
37. Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га.