30. Али Бог га је васкрсао из мртвих
31. и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом.
32. Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима
33. испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:»‚Ти си мој Син,данас те родих.‘
34. А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:»‚Даћу вам поуздане светиње Давидове.‘
35. Тако и на другом месту каже:»‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘
36. Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је.
37. Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо.
38. »Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом,
39. Исусом се оправдава свако ко верује.
40. Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:
41. »‚Гледајте, подругљивци,чудите се и нестаните,јер у ваше дане учинићу дело,дело у које не бисте поверовалида вам га неко исприча.‘«
42. Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре.
43. Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.
44. Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч.
45. Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.
46. А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо паганима.