1. Одлучио сам, наиме, да не дођем опет к вама доносећи жалост.
2. Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим?
3. Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас.
4. Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.
5. Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле — да не претерам — све вас.
6. Таквоме је довољна ова казна већине,
7. па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре.
8. Стога вас молим да према њему покажете љубав.
9. Ради тога сам баш и писао, да сазнам да ли сте прекаљени, да ли сте у свему послушни.
10. Коме ви нешто опростите, опраштам и ја. Јер, и ја што сам опростио — ако је било шта да се опрости — ради вас сам, пред Христом, опростио,