1. Одлучио сам, наиме, да не дођем опет к вама доносећи жалост.
2. Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим?
3. Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас.
4. Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.
5. Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле — да не претерам — све вас.
6. Таквоме је довољна ова казна већине,
7. па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре.
8. Стога вас молим да према њему покажете љубав.
9. Ради тога сам баш и писао, да сазнам да ли сте прекаљени, да ли сте у свему послушни.
10. Коме ви нешто опростите, опраштам и ја. Јер, и ја што сам опростио — ако је било шта да се опрости — ради вас сам, пред Христом, опростио,
11. да нас Сатана не надмудри. Јер, знамо његове намере.
12. Када сам ради Христовог еванђеља дошао у Троаду, иако су ми се отворила врата у Господу,
13. душа ми није била спокојна, јер нисам нашао свог брата Тита. Зато сам се опростио од њих и пошао у Македонију.
14. Али, хвала Богу, који нас увек чини победницима у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис сазнања о себи.
15. Ми смо Богу пријатан, Христов мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:
16. једнима мирис смрти — за смрт; а другима мирис живота — за живот. И ко је за то подобан?
17. Јер, ми не тргујемо Божијом речју, као многи, него искрено говоримо у Христу — као од Бога пред Богом.