12. Ово захтева да свети, они који се држе Божијих заповести и вере у Исуса, буду истрајни.
13. Тада чух глас са неба како ми говори: »Пиши: ‚Благо мртвима који одсад умру у Господу.‘«»Да«, каже Дух, »нека се одморе од свог мукотрпног рада, јер њихова дела иду за њима.«
14. Онда погледах, а оно — бео облак, и на њему седи неко »као Син човечији«. На глави му златан венац, а у руци оштар срп.
15. Тада из Храма изађе један други анђео, па из свега гласа довикну ономе који је седео на облаку: »Замахни својим српом и жањи, јер је дошло време да се жање! Зрела је земаљска жетва!«
16. И онај који је седео на облаку хитну свој срп на земљу, и земља би пожњевена.
17. Још један анђео изађе из Храма на небу; и он је имао оштар срп.
18. А од жртвеника дође један други анђео — онај што има власт над огњем — па из свега гласа довикну оном анђелу са оштрим српом: »Замахни својим оштрим српом и одсеци гроздове са земаљског чокота, јер је сазрело његово грожђе!«
19. И анђео хитну свој срп на земљу, обра земаљски чокот, па грожђе убаци у велику муљачу Божије срџбе.
20. Оно би изгажено у муљачи ван града, и из муљаче потече крв све до узда коњима у висину и хиљаду шестсто стадија уоколо.