39. и сестра ей бе нарицаемая мариа, яже и седши при ногу Иисусову, слышаше слово его.
40. Марфа же молвяше о мнозе службе, ставши же рече: Господи, не брежеши ли, яко сестра моя едину мя остави служити? рцы убо ей, да ми поможет.
41. Отвещав же Иисус рече ей: марфо, марфо, печешися и молвиши о мнозе,
42. едино же есть на потребу. Мариа же благую часть избра, яже не отимется от нея.