14. Nije li očito da je muškarcu sramota imati dugu kosu?
15. I nije li očito da je duga kosa ženi na ponos? Jer dana joj je kao pokrivalo.
16. A želi li se tko oko toga prepirati, mogu samo reći da u nas nije takav običaj te da tako drže i u drugim crkvama Božjim.
17. Ima još nešto u čemu vas ne mogu pohvaliti. Čini mi se da vaši zajednički sastanci donose više štete nego koristi.
18. Prije svega, čujem, a donekle i vjerujem da kad se okupite u zajednici, među vama nastaje razdor.
19. Takvih podjela, nesumnjivo, mora biti da se pokaže tko je Bogu po volji.
20. Kad se dakle sastajete, to više nije blagovanje Gospodnje večere
21. jer pohlepno jedete vlastitu hranu ne dijeleći ju s drugima. Tako jedni gladuju, dok se drugi opijaju.
22. Ne možete li doma jesti i piti? Ili zaista prezirete Božju crkvu i sramotite siromahe? Što da vam na to kažem? Da vas pohvalim? Ne mogu vas u tome pohvaliti.
23. Prenosim vam što je Gospodin rekao. One noći kad je izdan, uzeo je kruh,
24. zahvalio za njega, razlomio ga i rekao: "Ovo je moje tijelo - za vas. Činite to meni na spomen."
25. Tako je nakon večere uzeo i čašu te rekao: "Ovo je čaša novoga saveza između Boga i vas, zapečaćenoga mojom prolivenom krvlju. Činite to meni na spomen svaki put kad ga pijete!"
26. Svaki put kad jedete taj kruh ili pijete tu čašu, navješćujete Gospodinovu smrt dok opet ne dođe.
27. Jede li dakle tko taj kruh ili pije tu čašu nedostojno Gospodina, kriv je jer griješi protiv tijela i krvi Gospodnje.
28. Zato neka se svatko preispita prije nego što jede kruh i pije iz čaše.