12. Kad smo to čuli, i mi koji smo s njime putovali i mještani počnemo preklinjati Pavla da ne ide u Jeruzalem.
13. Ali on reče: "Što plačete? Slamate mi srce! Spreman sam ne samo da me svežu nego i umrijeti za Gospodina Isusa."
14. Kad je bilo jasno da se ne daje nagovoriti, odustali smo i rekli: "Neka bude volja Gospodnja!"
15. Ubrzo nakon toga spremili smo se i otišli u Jeruzalem.
16. Neki vjernici iz Cezareje koji su pošli s nama odvedu nas nekome Mnasonu s Cipra, jednomu od prvih učenika, da ondje odsjednemo.
17. Svi su nas vjernici u Jeruzalemu srdačno dočekali.
18. Sutradan Pavao pođe s nama k Jakovu. Ondje su bili i svi starješine jeruzalemske Crkve.
19. On ih pozdravi te im podrobno izloži što je Bog učinio među poganima kroz njegovu službu.