21. Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?
22. А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великим стрпљењем подносио посуде гнева одређене за пропаст
23. да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу
24. — на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између пагана?
25. Као што каже у Осији:»Својим народом назваћу народ који није моји невољену вољеном«
26. и:»На оном месту где им је речено: ‚Нисте мој народ‘, биће названи ‚синови Бога живога‘.«
27. А Исаија виче о Израелу:»Ако народа Израеловог буде колико и морског песка, ипак ће се спасти само Остатак.
28. Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«
29. И као што је Исаија прорекао:»Да нам Господ над војcкамане остави потомство,постали бисмо као Содомаи на Гомору бисмо личили.«
30. Шта ћемо, дакле, рећи? Да су пагани, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност — праведност која долази од вере.
31. А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон.
32. Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања,
33. као што је записано:»Ево, постављам на Сионукамен спотицања и стену саблазнии ко у њега верује, неће се постидети.«